Svakog dana i po noći
sve veća se gužva stvara
u sobi se n emože više da spava
svaki priča i galami što je njemu najmilije.
Najmilija priča to je o budućem oproštaju
i još mnogo drugih priča,
šala i viceva ima,
među nama starim vojnicima.
Svakakvi nas ovde ima
svaki znade o nečemu lepom pričat’
neki lagat i viceve izvađat’
neki znade dobro zafrkavat’.
A naš Božo otmen dečko
uvek znade novo nešto
on novosti uvek priča
što ne vrede al’ baš ništa.
U sobi je nered pravi
Petrović se sa kreveta svali,
njega gurnu suparnik mu Branko
a Petrović s poda skače
pa on gurnu Branka naglavačke
da bi gužva bila veća
umeša se junačina treća
po imenu Žoja frajerskoga kroja.
Desetar Čop celi dan prespava
da bi uveče bio voljan da se zafrkava
glavnu reč u debati svako veče ima
da bi dao primer vojnicima.
Nikolić Ante kolega je pravi
samo i on ponekad radio upali
kog ne može niko ugasiti lako
sem on kada mu postane
dosadno brbljati tako.
I još mnogo slični ljudi
ima kojima je reč juni
uvek u ustima.
Ovu pesmu završavam sada
koj’ pročita neka se ne jada.
Ovo što sam ja napis’o
to je istinita mis’o.