Latinski naziv za trešnju je Prunus cerasus, poreklom je iz Azije, sa područja Kavkaza. Prvo podaci o ovoj biljci potiču od Teofrasta, a kasnije ju je Plinije opisivao kroz devet sorti. Čak i u nekim arheološkim nalazištima pronađene su koštice trešanja.

 

Trešnja je kontinentalna biljka. Ima vretensto stablo svetlosmeđe boje, krošnje su joj retke i razgranate u piramidalan oblik, a sve zajedno, dostiže visinu i preko deset metara. Lišće joj je eliptičnog oblika, zašiljenih vrhova i nazubljenih ivica. Plodovi trešnje su uglavnom okrugli, duguljasti ili srcoliki, a svi imaju dugu peteljku. Mogu da budu različite veličine i težine (variraju između 5-20 grama), kao i boja. Najčešće su jarkocrvene, ali kod nekih sorti su i tamnocrveno-crne, žute i bele. Što se tiče koštice, ona je okrugla i obavijena sočnim 'mesom'. Što je sorta kasnija, odnos koštice i mesa je bolji. Trešnje sadrže znatne količine vode i nekoliko vrsta šećera (najviše saharozu, organske kiseline, minerale i vitamin C).

 

Kao vrsta koja najbolje uspeva i od koje se uspešno kaleme druge sorte, smatra se divlja trešnja. To je otporna i dugovečna vrsta, sa razgranatom krošnjom i još više-korenovim sistemom, koja dobro podnosi niske temperature zahvaljujući jakoj kori stabla i grana, zaštitnim materijama i rezervama hrane. Najbolje zemljište za trešnju je ono koje je bogato azotom a nalazi se kako u kontinentalniim, tako i u primorskim  i planinskim predelima. Ako je zemljište  u sušnoj oblasti, potrebna je veća nega, u vidu češćih obrada. Što se tiče slabijih strana, osetljivija je na sivu plesan, pogotovo ako je zasađenja na vlažnom području i ako je joj je krošnja gusta i u sklopu drugog drveća.

 

Postoji više sorti trešanja, kao na primer: Atika ili Kordija, Blekgold, Burlat, Džordžija, Kristalina, Kristina, Lapins, Silvija, Stela, Tugarska, Hadson, Regina, Indeks, Vega, Bing… i one su sve jestive, a nasuprot njima postoji i sorta Kanzan trešnja koja je zastupljena najviše u Japanu i odlikuje je veoma dekorativni cvetovi, ali uopšte ne daje plod. Iako postoji nekoliko samooplodnih sorti, trešnja je samobesplodna vrsta i zahteva unakrsno oprašivanje. Da bi ono bilo uspešno potrebna su 2, 3 unakrsno kompatibilna oprašivača sa istim vremenom cvetanja ili čije se vreme cvetanja preklapa, a zavisi od adekvatne količine vitalnog, kompatibilnog polena, efikasnog nanošenja polena na žig tučka, od klijavosti polena, rasta polenovih cevčica i prodora koji će konačno dovesti do oplodnje i daljeg razvoja ploda.

 

Trešnja je veoma cenjena kao prvo prolećno voće (iako postoje i vrste koje kasnije sazrevaju) i mnogima je omiljena zbog osvežavajućeg ukusa, ali i privlačnog izgleda. Cvetaju od kraja marta do kraja aprila, dok sazrevanje traje oko mesec dana (kod ranih), odnosno dva meseca (kod kasnih sorti). Berba traje oko nedelju dana, a počinje onog trenutka kada plodovi dostignu dobar kvalitet u pogledu veličine, boje i ukusa. Najveći deo se potroši u svežem stanju, a jedan deo se koristi za industrijske prerađevine, kompote, sirupe, sokove i alkoholna pića (najviše za likere).