– CITOPLAZMA je viskozna materija
– KOLOIDNI RASTVORI su specifična forma rastvora
– kod koloidnih rastvora je veliki viskozitet
– BELANCE JE KOLOID a takva je i citoplazma
– u citoplazmi se nalaze telašca koja vrše funkciju – ORGANELE
– Jedro i citoplazma  se zajedno zovu PROTOPLAZMA

– PLAZMA MEMBRANA gradi kanalić ČIJI JE OTVOR PORA i dolazi DO JEDROVE OPNE
– oni transportuju vodu i hranljive materije
– kanalići grade ENDOPLAZMATIČKU MREŽU ili RETIKULUM
– postoje dve vrste kanalića
– jedni imaju u kanalima RIBOZOME (ZRNASTA TELAŠCA) pa se zato ovi kanali zovu GRANULIRANI ENDOPLAZMATSKI RETIKULUM
– druga vrsta nema granule pa se zove AGRANULIRANI ENDOPLAZMATSKI RETIKULUM
– proteini nastali u endoplazmatskom retikulumu služe za sekreciju
– u njima se vrši sinteza LIPIDA, STEROIDA, HOLESTERIN (monohidroksilni alkohol)
– STEROIDI – polni i nadbubrežni hormoni

– vezikule se nalaze uz GOLDŽIJEV APARAT
– belančevine se pakuju, dobijaju konačnu strukturu i  Goldžijev aparat idu u vezikule i odlaze u citoplazmu
– kičmenjaci imaju samo jedan Goldžijev aparat u ćeliji, a beskičmenjaci više
– ako ima samo jedan onda je u blizini jedra
– kod biljaka se u Goldžijevom aparatu stvara CELULOZA pa je zato broj veći
– beskičmenjaci imaju spoljašnji skelet, a Goldžijev aparat im ga formira

Lizozom je organela u obliku mehurića, krcata u enzimima

Ribozomi izgledaju kao minijaturna zrnca velikog broja, nalaze se na više mesta u različitom broju
– samostalni ribozomi ne vrše sintezu proteina
– POLIRIBOZOMI (vežu končaste niti ribozoma) vrše sintezu proteina

MITOHONDRIJE su valjkastog oblika, njena spoljna membrana, a unutrašnja je valovita (ima NABORE ili KRISTE)
– u mitohondrijama se odvija ĆELIJSKO DISANJE (PROIZVODNJA ENERGIJE) i za to je potrebna velika površina
– samo su organski molekuli bogati energijom a minerali su jako siromašni
– u mitohondrijama se vrši OKSIDACIJA i time OSLOBAĐA ENERGIJA
– površina mitohondrija treba da je velika jer u nju treba da stane ogroman broj molekula
– molekul ATP se sintetiše u mitohondrijama, on liči na nukleotid jer se sastoji od
  adenin – riboza –  HPO3  
                               HPO3      BOGATI SU ENERGIJOM
                               HPO3
– za ATP se vezuje sva energija
– ATP su akumulatori energije
– da bi se dobila energija molekul ATP treba da se razlaže i nastaje  AMP
ATP (adenozin trifosfat)   ->   ADP (adenozin difosfat)   ->   AMP (adenozin monfosfat)
– fosfatna grupa učestvuje u mnogo procesa
– kada ćelija ima višak energije AMP se regeneriše u ADP i ADP u ATP
– ATP – ćelijski akumulator energije, za njega se vezuje sva energija
– ATP – sintetiše se dok se oslobađa energija

CENTROZOM postoji samo u ćelijama životinja i nižih biljaka, uvek je uz jedro i njegovom deobom počinje ćelijska deoba.