– Mujo, bolan, daj mi onaj tvoj novi karirani sako.

– Šta će ti Haso?

– Idem malo ganjat' trebe po vašaru.

– Dobro, evo ti, ali da ga dobro čuvaš. Znaš da na vašarima ima blata.

– Ćuvam ga k'o oči u glavi, Mujo.

Krene Haso na vašar, ali se već usput napije. I tako odluči da malo dremne dok se ne otrezni za vašar. Skine sako i zakači ga na granu iznad sebe, te leže pod drvo i zaspa.

Kad se probudio, vidi da nema sakoa…

Na vašaru zvrjao okolo i odjednom primeti nekog tipa u ženskom društvu, a nosi njegov (odnosno Mujin) sako.

– Je li, prijatelju, odakle ti taj sako?

– Ma, evo sad pričam trebama, ali mi ne vjeruju. Prolazio sad kroz šumarak na putu ka vašaru i naiđem na pijanca koji spava na zemlji, a sako mu visi na grani…

Hasi već pena na ustima…

 

Al' ovaj nastavlja: – Šutnem ga nogom, a ovaj ni makac. Drmusam ga – ništa. Na kraju mu skinem gaće i kresnem ga, a da se ovaj nije ni probudio. Onda uzmem sako i odem. Što pitaš?

– Ma čisto nako, sviđa mi se boja a i izgleda kvalitetno.