1950-te, 60-te, 70-te & 80-te!!!

Prvo,  preživeli smo i rođeni smo normalni iako su naše majke kad ih je bolela  glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg  dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes.   

U to vreme nisu  postojala upozorenja u stilu "Čuvati daleko od domašaja dece" na bočicama  sa lekovima, vratima i ormarima.
Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i pišali smo u krevet.

Kao  deca, vozili smo se u autima bez pojaseva i vazdušnih jastuka

i nismo morali  imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rošulama.   

Pili  smo vodu iz creva za zalivanje bašte a ne iz flašica kupljenih u  supermarketu.

Delili smo flašicu kole sa našim prijateljima i   
NIKO
nije umro zbog toga.

Jeli  smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada  bile pune šećera ali nismo bili debeli
zato što smo se
STALNO  IGRALI NAPOLJU.

Izlazili  smo iz kuće ujutro i igrali se celi dan, sve dok ne upale svetla na  ulici,
žmurke, planova, klisa, klikera, Partizana i Nemaca, kauboja i  Indijanaca, zaloga i svega ostalog što je samo dečija mašta bila u stanju  da smisli.

Neretko, niko nije mogao da nas nađe po ceo dan.   

I  nikad nije bilo problema…

Provodili  smo cele dane praveći trokolice od otpada iz podruma, spuštali se niz  ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice.
Nakon par padova,  slomljenih prstiju i modrica
naučili  smo kako da rešimo problem.

Mi  nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u  školi.
Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali  školskog psihologa i usmerivača pa smo ipak završavali nekakve škole.   

Nama  nisu prodavali drogu ispred  škole…

Mi  nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,
nikakve video igrice,   
nismo imali 99 kanala na televiziji
(već  samo dva),
nismo imali video rekordere, surround sound, celularne  telefone, kompjutere, internet, chatrooms…

   
MI  SMO IMALI PRIJATELJE
I  MI SMO IŠLI NAPOLJE
DA SE DRUŽIMO S  NJIMA !

Padali  smo sa drveća, znali se poseći na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku, ali   
naši roditelji nikada nisu išli  na sud zbog toga.  

Igrali  smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu  Godinu i

sve smo to preživeli bez posledica!   

Išli  smo biciklom ili peške do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili  jednostavno ulazili u njihovu kuću

da se družimo i budemo zajedno!   

Kad  upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas  izvuku.
U stvari, bili su često strožiji nego sam zakon!   

Mi  nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu  kuću i jednu porodicu.
 
________________________________________

Poslednjih  50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji  čovečanstva.

Naše generacije su  proizvele najbolje izumitelje
i naučnike do danas.  

Imali  smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost.
I naučili smo da  živimo s tim!

I  ti pripadaš toj generaciji?

ČESTITAM!