Priču o pirinču započeli su stari Kinezi, jos pre 5 000 godina, u drevnim zapisima. Više od polovine čovečanstva živi gotovo isključivo od pirinča. Tako npr. Japanci troše po 150 kg pirinča po glavi godišnje. Pirinač se može gajiti na svim klimatskim područjima i svim pa i najsuvljim zemljištima, tako da danas imamo preko 1000 sorti pirinča. Od svih žitarica pirinač ima najveću energetsku vrednost (na 100 g sadrži 1.540 Kj. Veoma je bogata mineralima Ph, K, Mg, Ca itd. Od vitamina najviše ima vitamina E i u kori vitamina B.

 

Postoje 3 osnovne vrste pirinča:
1. Neoljušten pirinač – prirodni
2. Oljušten – neglaziran
3. Oljušten – glaziran (najčešće se koristi)

Najzdraviji je svakako neljušteni pirinač zbog visokog sadržaja minerala i vitamina. Uglavnom ovaj pirinač koriste siromašni, pošto izgled nije lep kao oljušten glaziran pirinač. U razvijenim zemljama se koristi uglavnom oljušten glaziran pirinač. Ovde i mi spadamo.
Pirinač potiče iz Kine i Indije, odakle se postepeno širio Azijom. Stigavši do Sirije i istočne Afrike, stigao je i do juga Španije i tako redom je osvojio i Evropu. Proizvode ga skoro sve evropske zemlje. Kod nas se ne proizvodi.
Zbog blagotvornog dejstva i lakog varenja preporučuje se upotreba pirinča bar 2 puta nedeljno. Posebno treba da ga koriste osobe iscrpljene krvarenjem, plućni i tuberkulozni bolesnici. Takođe se preporučuje kod bolesnika koji imaju problema sa crevima i želucem. Dobar je protiv dijareje, a pospešuje i izlučivanje mokraće.

 

 autor: Toma Kohn

 

Pročitajte više o nekim važnim namirnicama…