Dve časne sestre su iz svog samostana krenule ka drugom, sestrinskom, samostanu.

Jednu od njih su, zbog njene preciznosti, zvali Sestra Matematika (SM), a drugu, zbog razložnosti – Sestra Logika (SL).

Noć je počela da pada a one su još uvek bile daleko od svog odredišta.

SL: “Jesi li primetila da nas već pola sata jedan muškarac prati?”

SM: “Da, pitam se šta hoće.”

SL: “Logično je da hoće da nas siluje.”

SM: “O, ne! Stići će nas najkasnije za 15 minuta. Šta da činimo?”

SL: “Jedino možemo da koračamo brže.”

Časne sestre ubrzaše korak.

SM: “Ne pomaže.”

SL: “Naravno da ne pomaže. Logično, i muškarac je počeo da korača brže.”

SM: “Šta sada da radimo? Stići će nas za manje od jednog minuta.”

SL: “Jedina logična reakcija je da se podelimo. Ti pođi na onu stranu a ja ću na ovu. Ne može nas obe pratiti.”

Muškarac se odluči da prati Sestru Logiku.

Sestra Matematika se domogne sigurnosti samostana i uznemiri se jer Sestra Logika nikako da pristigne.

Konačno stigne i Sestra Logika.

SM: “ Sestro Logiko, hvala Bogu da si stigla! Pričaj nam šta se desilo.”

SL: “Jedina logična stvar koja se mogla desiti. Muškarac nije mogao da nas obe prati i odlučio se da prati mene.”

SM: “I šta se desilo? Molim te, kaži nam.”

SL: “Logično je, počela sam da trčim koliko god sam brže mogla.”

SM: “I onda?”

SL: “I muškarac je počeo isto tako brzo da trči.”

SM: “I onda?”

SL: “Jedina logična stvar koja se mogla desiti. Stigao me je.”

SM: “O, ne! I šta si ti uradila?”

SL: “Jedinu logičnu stvar koju sam mogla. Zadigla sam mantiju.”

SM: “O, jadna sestro! I šta je uradio muškarac?”

SL: “Logično, spustio je pantalone.”

SM: “Za Boga miloga! I šta se onda desilo?”

SL: “ Zar to nije logično sestro? Časna sestra sa zadignutom mantijom može mnogo brže da trči nego muškarac sa spuštenim pantalonama…”