Sigurnosni pojasevi obezbeđuju osnovnu zaštitu svih putnika u vozilu i svaki putnik u vozilu mora uvek biti pravilno vezan sigurnosnim pojasom. Deca moraju uvek biti osigurana sigurnosnim sistemom za decu koji je prikladan njihovom uzrastu i veličini.
Vazdušni jastuci (air bags) su napravljeni da rade sa sigurnosnim pojasevima i budu im dopuna, i nisu njihova zamena. Oni su veoma efikasni u smanjivanju rizika od povreda glave i grudi zato što sprečavaju njihov kontakt sa unutrašnjošću vozila.
Da bi bili efikasni, vazdušni jastuci se moraju naduvati velikom brzinom. Njihovo naglo naduvavanje ih čini potencijalnim izvorom ozbiljnih povreda ako su putnici suviše blizu njih, ili ako se neki predmet ili deo tela nalazi između putnika i vazdušnog jastuka u trenutku naduvavanja.

Mere opreza kod sigurnosnih pojaseva
Svaki proizvođač vozila preporučuje ispravno vezivanje vozača i svih putnika sigurnosnim pojasevima. U suprotnom, povećava se mogućnost ozbiljnih povreda u nesrećama. Sigurnosni pojasevi u vozilima namenjeni su odraslim osobama, koje su dovoljno velike da ih propisno koriste. Što se tiče dece, oni moraju da koriste prikladni sigurnosni sistem vezivanja deteta u vozilu, sve dok dete ne bude dovoljno veliko za ispravno vezivanje sigurnosnog pojasa samog vozila. Ukoliko je dete preveliko za dečje sedište, ono treba da bude na zadnjem sedištu, i vezano pojasom. Prema statistici nesreća, dete je sigurnije kad je pravilno vezano na zadnjem sedištu, nego na prednjem. Ako vozilo poseduje vazdušni jastuk na suvozačevom mestu, a dete iz određenih razloga mora da sedi tamo, veoma je važno ispravno korišćenje sigurnosnog pojasa. U slučaju nesreće, uz nepravilno vezan sigurnosni pojas, silina naduvavanja vazdušnog jastuka može detetu naneti ozbiljne povrede. Ne sme se dozvoliti deci stajanje ili klečanje na bilo kom sedištu. Dete koje nije vezano može se ozbiljno povrediti pri naglom kočenju ili sudaru. Takođe, deca ne smeju da sede roditeljima u krilu za vreme vožnje. Držanje deteta u rukama ne obezbeđuje adekvatnu zaštitu. Što se tiče trudnica, preporučuje  se korišćenje sigurnosnog pojasa. Zavisno od stanja, poželjno je posavetovati se sa lekarom u vezi sa posebnim preporukama. Donji deo pojasa trebalo bi vezati što niže, a ne preko struka. Situacija kod povređenih osoba je slična, tj. i njima se preporučuje vezivanje sigurnosnim pojasom, ali u zavisnosti od specifičnosti povrede, trebalo bi ipak konsultovati lekara.
Sigurnosnim pojasom treba se vezati uvek kad je vozilo u pokretu. U suprotnom, rizik od smrti ili ozbiljnih povreda pri naglom kočenju uli sudaru je vrlo velik. Pri korišćenju sigurnosnog pojasa, treba obratiti pažnju na više elemenata. Kao osnovno, jedan pojas sme da koristi istovremeno samo jedna osoba, čak i kada su u pitanju deca. Ne treba spuštati previše naslon sedišta. Sigurnosni pojasevi su najefikasniji kada su sedišta u uspravnom položaju. Ako je sedište spušteno, trbušni deo pojasa može pasti preko bokova i preneti pritisak na abdomen. Takođe, vrat može doći u dodir sa ramenim delom pojasa. U slučaju frontalnog sudara, što je sedište više spušteno, veći je rizik od smrti ili ozbiljnih povreda. Treba paziti da ne dođe do oštećenja pojasa ili metalnih delova, kao i da se pojas ne zaglavi ili priklješti između sedišta ili vrata automobila. Trebalo bi i povremeno proveriti stanje celog sistema sigurnosnog pojasa, pogotovo obratiti pažnju na zareze, oštećenja i čvrstinu pojasa. Oštećeni delovi se moraju što pre zameniti, ali najbolje da sami ne rastavljate i modifikujete sistem sigurnosnog pojasa. Pojasevi treba da uvek budu čisti i suvi. Ako ih treba očistiti, upotrebljavaju se blagi sapun i mlaka voda. Nikako ne koristiti hlor, boje ili abrazivna sredstva za čišćenje, s obzirom da oni mogu znatno oslabiti pojaseve. Ako je sistem sigurnosnog pojasa korišćen u sudaru (uključujući kopče), oštećeni deo obavezno treba da se zameni. Preporučuje se zamena celog sistema, čak i kada oštećenja nisu vidljiva.

Vezivanje prednjih i zadnjih sigurnosnih pojaseva
Neophodno je ispravno podesiti sedište a leđa pri sedenju treba da su izravnata sa naslonom. Zatim se izvuče sigurnosni pojas i stavi jezičak u kopču (kao znak da je kopča dobro uhvatila jezičak, čuće se 'klik'). Sigurnosni pojas se automatski podešava po dužini prema veličini osobe koja je vezana i položaju sedišta. Mehanizam namotavanja pojasa će blokirati pojas u slučaju naglog kočenja ili sudara. Blokada je moguća i u slučaju kada se naglo vezana osoba pomeri napred. Umereni pokreti dozvoljavaju slobodu kretanja. Kada se rameni pojas putnika koji sedi pozadi potpuno izvuče i zatim čak i sasvim malo namota, pojas će se blokirati u tom položaju i neće moći da se izvuče. Ova karakteristika se koristi za dečji sigurnosni sistem. Da bi se ponovo oslobodio pojas, treba ga potpuno namotati i onda ga izvući još jednom. Ako se sigurnosni pojas ne može izvući iz kućišta, treba ga čvrsto povući i pustiti ga. Tako će se pojas ravnomerno izvući iz kućišta.
Posle stavljanja jezička u kopču, treba proveriti jesu li jezičak i kopča zaključani i da li je pojas iskrivljen. Ne smeju se ubacivati novčići, spajalice i sl. u kopču, jer to može poremetiti pravilno funkcionisanje sigurnosnog pojasa. Ako sigurnosni pojas ne funkcioniše pravilno, treba što pre kontaktirati servisera vozila, a pojas ne koristiti dok se ne opravi s obzirom da takav ne štiti odraslu osobu i dete od smrti ili ozbiljnih povreda.
Trbušni deo sigurnosnog pojasa treba postaviti što bliže bokovima, nikako ne na struk. Zatim se povuče rameni deo pojasa na gore, kroz sidrenu tablu, dok se pojas ne učvrsti. Previsoko postavljeni trbušni deo pojasa i prelabavo postavljeni rameni deo mogu prouzrokovati ozbiljne povrede. Može da sklizne ispod donjeg dela pojasa u slučaju sudara i drugih nepredviđenih okolnosti. Donji deo pojasa treba držati što više na bokovima. Ne treba stavljati rameni deo pojasa ispod pazuha.
Što se tiče sigurnosnih pojaseva sa podesivom ramenom kopčom (gore-dole na B stubu automobila) tu je bitno da se podesi položaj ramene kopče prema veličini vozača ili suvozača. Da bi se povisio popložaj-kopča se gurne na gore, za snižavanje-pritisne se dugme za otpuštanje i gurne se kopča na dole.
Posle podešavanja, proverava se da li je kopča zaključana u svom položaju. Treba se uvek uveriti da je rameni pojas na sredini ramena. Pojas treba da je dalje od čovekovog vrata, ali tako da ne pada sa ramena. U suprotnom, smanjiće se stepen zaštite u slučaju nezgode, što može dovesti do smrti ili ozbiljnih povreda.
Za otkopčavanje pojasa, pritisne se dugme za oslobađanje i pusti se pojas da se namota. Ako se pojas ne namotava dobro, treba ga povući nazad i proveriti postoji li kakva prepreka, jer je moguće da je pojas uvijen. Treba pripaziti da ostane ravan dok se namotava na kolut.

Zadnji središnji sigurnosni pojas
Zadnji središnji sigurnosni pojas je pojas sa vezivanjem u tri tačke i sa dve kopče. Obe kopče moraju biti ispravno pozicionirane i sigurno učvršćene da bi ispravno funkcionisale. Treba se uveriti da je prva kopča učvršćena i spremna za korišćenje središnjeg sigurnosnog pojasa. (Dva jezička imaju različit oblik radi sprečavanja kopčanja pojasa na pogrešnom mestu. Jedna kopča odgovara jezičku s kukastim krajem, dok druga odgovara jezičku s zaobljenim krajem. Vezivanje samo jedne kopče može izazvati veoma teške ozlede u slučaju nezode ili sudara). Treba obratiti pažnju da obe kopče budu pravilno locirane i sigurno učvršćene. Nepravilno spajanje kopči i zakački može prouzrokovati ozbiljne povrede u slučaju saobraćajne nesreće ili sudara. Pre korišćenja sigurnosnog pojasa, kopče se izvuku i proverava se da pojas nije savijen, a kada pojas nije u upotrebi, kopče (mogu da) se sklone, naročito ako se preklapa naslon zadnjeg sedišta. Što se tiče samog postupka uklanjanja zadnjeg središnjeg sigurnosnog pojasa, treba staviti jezičke pojasa u ležište, i proveriti da li su sigurno tamo učvršćeni.

Zatezači sigurnosnih pojaseva
Zatezači sigurnosnih pojaseva vozača i suvozača dizajnirani su tako da se aktiviraju u slučaju jakog frontalnog sudara. Kada senzori sistema vazdušnih jastuka očitaju jačinu frontalnog sudara, zatezači brzo vraćaju prednje pojaseve nazad u kućište. To omogućava čvrsto zadržavanje  putnika na prednjim sedištima. Zatezači se aktiviraju i kada na prednjem sedištu nema putnika, ali postoje i situacije kada zatezači sigurnosnih pojaseva i vazdušni jastuci ne deluju zajedno u svim sudarima.
Zatezači sigurnosnih pojaseva uglavnom se sastoje od sledećih komponenti: prednji senzori vazdušnih jastuka, svetlo upozorenja na komandnoj tabli, sistem zatezača sigurnosnih pojaseva i sistem senzora vazdušnog jastuka. Zatezači sigurnih pojaseva su kontrolisani sistemom senzora vazdušnog jastuka, koji je sastavljen od osiguravajućeg senzora i senzora vazdušnog jastuka. Kada se zatezač pojasa aktivira, može da se začuje zvuk delovanja zatezača i pri tome se može osloboditi mala količina netoksičnog gasa. Taj gas je neškodljiv i ne ukazuje na pojavu vatre. Inače, kada se jednom aktivira zatezač sigurnosnog pojasa, on ostaje blokiran.
Nikada ne treba menjati, odstranjivati ili udarati po sistemu zatezača prednjih sigurnosnih pojaseva, senzoru vazdušnih jastuka ili drugim delovima, kao i po elektronskom sistemu žica. Takvi postupci mogu prouzrokovati nepotrebno delovanje zatezača ili onesposobljavanje sistema, što može prouzrokovati povrede. Treba konsultovati servisera ili drugu kvalifikovanu osobu za sledeće radnje (s obzirom da one mogu omesti pravilno funkcionisanje zatezača pojaseva): instalacija elektronskih delova poput mobilnog dvosmernog radija, kasetofona ili CD plejera, popravke na ili blizu prednjeg sistema namotavanja sigurnosnog pojasa, modifikacija sistema amortizera, modifikacija strukture prednjeg kraja, montaža dodatne opreme poput zaštitnih metalnih maski, ralice, vitla, kao i popravke na ili blizu prednjeg blatobrana, strukture prednjeg kraja ili konzole.
Sistem svetla upozorenja nadgleda senzore sistema vazdušnih jastuka, senzore prednjih vazdušnih jastuka i vazdušnih zavesa, senzor položaja vozačevog sedišta, prekidač kopče vozačevog sigurnosnog pojasa, prekidač za ručno uključivanje-isključivanje suvozačevog jastuka, svetlo pokazivača uključenog-isključenog suvozačevog jastuka, zatezače sistema sigurnosnih pojaseva, naduvavanje vazdušnih jastuka, sistem povezanih žica i izvor napajanja. Ako se desi bilo koja od navedenih situacija, to ukazuje na neispravnost sistema vazdušnih jastuka ili zatezača. Trebalo bi kontaktirati servisera u slučajevima kada je prekidač paljenja u 'ON' poziciji, a svetlo ostaje isključeno ili ostaje uključeno duže od 6 sekundi, kada se svetlo pali tokom vožnje, ako se sigurnosni pojas ne namotava ili se ne može izvući zbog kvara ili aktiviranja zatezača sigurnosnog pojasa, kao i ako je zatezač sigurnosnog pojasa ili mesto oko nega oštećeno. Takođe, i u slučajevima kada je prednji deo vozila učestvovao u nesreći koja nije bila takvih razmera da bi se aktivirali zatezači, kao i ako je sistem prednjih zatezača ili deo oko njega izgreban, napukao ili oštećen na bilo koji način.

Vozačev i suvozačev vazdušni jastuk
Kod dopunskog sistema zadržavanja, prednji vazdušni jastuci su napravljeni da što bolje zaštite vozača i suvozača uz primarnu zaštitu sigurnosnih pojaseva. Takvi modeli prednjih vazdušnih jastuka aktiviraju se zajedno sa sigurnosnim pojasom prilikom jakog frontalnog sudara. Njihova svrha je sprečavanje ili smanjenje povreda naduvavanjem jastuka, pa se na taj način želi smanjiti verovatnoća povrede glave ili grudi vozača u kontaktu s upravljačem, odnosno suvozača u kontaktu sa tablom. Vazdušni jastuk suvozača aktivira se čak i kada je sedište suvozača prazno. Suvozačev vazdušni jastuk i napredniji model bočnog vazdušnog jastuka na suvozačevom sedištu mogu se isključiti samo kada se na suvozačevo sedište postavlja unazad okrenut dečji sigurnosni sistem.
Sistem vazdušnih jastuka dizajniran je samo kao dopuna primarnoj zaštiti vozača – sigurnosnom pojasu. Vozač i suvozač mogu poginuti ili se ozbiljno povrediti aktiviranjem vazdušnog jastuka u slučaju da nisu vezani sigurnosnim pojasom. Tokom naglog kočenje ili sudara, vozač i suvozač koji nisu vezani mogu biti bačeni unapred i doći u direktni kontakt, odnosno sudar, s naduvanim vazdušnim jastukom. Kako bi se postigla najveća moguća zaštita u slučaju nesreće, vozač i svi putnici tokom vožnje moraju biti vezani sigurnosnim pojasevima. Sigurnosni pojasevi smanjuju mogućnost smrtnog ishoda, ozbiljnih povreda i ispadanja iz vozila.
Neispravno postavljeno i/ili vezano dete ili novorođenče može se ozbiljno povrediti ili poginuti zbog aktiviranja vazdušnog jastuka. Deca ili novorođenčad koja su premala za vezivanje postojećim sistemom vezivanja, moraju biti pravilno osigurana uz pomoć sistema za vezivanje dece. Preporučuje se da deca i novorođenčad sede na zadnjem sedištu pravilno vezana. Zadnje sedište je za njih najsigurnije. Ne treba isključivati prekidač za ručno uključivanje-isključivanje suvozačevog vazdušnog jastuka, osim kada se na suvozačevo sedište postavlja unazad okrenut dečji sigurnosni sistem. Kada je prekidač za ručno uključivanje-isključivanje suvozačevog vazdušnog jastuka isključen, suvozačev prednji vazdušni jastuk se neće naduvati u slučaju sudara, a isključivanje vazdušnih jastuka može smanjiti zaštitu putnika koju obezbeđuju zaštitni sistemi vozila. To će, naravno, povećati mogućnost smrtnog ishoda ili ozbiljnih povreda.

Sistem novijih prednjih vazdušnih jastuka napravljen je tako da se aktivira u slučaju jakog (obično frontalnog) sudara gde jačina i trajanje usporenja prednjeg dela vozila prelazi predviđenu donju granicu. Ovi jastuci će se aktivirati ako je jačina sudara iznad predviđene donje granice sudara, odnosno jednaka je sudaru od, obično 25 km/h sa nepokretnim predmetom koji ostaje nedeformisan i nepomeren tim kontaktom. Ipak, jačina sudara može biti povećana u slučaju da vozilo udari u predmet koji se može pomeriti ili deformisati od posledica sudara, na primer parkirano vozilo ili saobraćajni znak, ili ako vozilo udari u predmet viši od visine poklopca motora (u sudaru u kome vozilo uđe ispod predmeta udara, poput udara u prikolicu teretnog kamiona, itd.). U nekim sudarima, gde je prednje usporenje vozila vrlo blizu predviđene donje granice, moguće je da se  prednji vazdušni jastuci i zatezači sigurnosnih pojaseva neće aktivirati zajedno. Prednji vazdušni jastuci se ne aktiviraju u slučaju da je vozilo udareno s bočne ili zadnje strane, u slučaju prevrtanja ili slabog intenziteta frontalnog sudara. Ipak, sudar bilo kog tipa koji dovodi do snažnog intenziteta usporenja prednjeg dela vozila, može prouzrokovati aktiviranje prednjih vazdušnih jastuka. Oni se mogu aktivirati i u slučaju jakog udarca odozgo (na primer, udarac pri padu vozila, udarac o ivicu trotoara ili o prepreku od čvrstog materijala, kao i upad ili preskakanje preko jarka ili duboke rupe).

Noviji sistemi prednjih vazdušnih jastuka uglavnom se sastoje od sledećih delova: senzori prednjeg vazdušnog jastuka, svetlo upozorenja, odnosno pokazivača uključenog-isključenog suvozačevog vazdušnih jastuka, modul vazdušnog jastuka za suvozača (vazdušni jastuk i sistem naduvavanja jastuka), prekidač za ručno uključivanje-isključivanje suvozačevog vazdušnog jastuka, prekidač kopče vozačevog sigurnosnog pojasa, senzor položaja vozačevog sedišta, modul senzora vazdušnih jastuka, modul vazdušnog jastuka za vozača (vazdušni jastuk i sistem naduvavanja jastuka). Modul senzora vazdušnih jastuka sastoji se od sigurnosnog senzora i senzora vazdušnog jastuka. Senzor prednjih vazdušnih jastuka očitava intenzitet usporenja i sistem aktivira vazdušne jastuke. Tada se hemijskom reakcijom vazdušni jastuci vrlo brzo pune neškodljivim gasom kako bi onemogućili dalje kretanje putnika. Vozačev vazdušni jastuk se zatim brzo izduva, kako bi omogućio nesmetan nastavak vožnje, ako je to neophodno. U trenutku aktiviranja vazdušnih jastuka, sistem proizvede glasan zvuk i dolazi do oslobađanja male količine dima i neškodljivog gasa. To ne ukazuje na prisustvo požara. Taj dim može ostati u vozilu neko vreme i može prouzrokovati manju iritaciju očiju, kože ili disanja. Bilo kakve ostatke gasa treba što pre isprati sa kože sapunom i vodom, kako bi se izbegla moguća iritacija. Ako postoji mogućnost sigurnog izlaska iz vozila, to treba odmah učiniti.

Vazdušni jastuci se aktiviraju u deliću sekunde što znači da se moraju naduvati priličnom jačinom. Pošto je sistem projektovan u svrhu smanjenja mogućnosti ozbiljnih povreda, postoji mogućnost manje ozbiljnih povreda lica, grudi, ruku i šaka. To su obično manje opekotine, ogrebotine i otoci, ali jačina naduvavanja vazdušnih jastuka može prouzrokovati ozbiljnije povrede, naročito ako su ruke, šake, grudi ili glava putnika previše blizu vazdušnom jastuku u vreme naduvavanja. Zato je važno za putnika da: izbegava stavljenje predmeta ili delova tela između putnika i modula vazdušnog jastuka; sedi uspravno na sedištu; pravilno veže sigurnosni pojas; sedi što dalje moguće od modula vazdušnog jastuka, pri tom održavajući kontrolu nad vozilom. Delovi modula vazdušnog jastuka (upravljač, poklopac vazdušnog jastuka i sistem naduvavanja) mogu biti vrući nekoliko minuta. Zato ih ne treba tada dirati! Vazdušni jastuk je predviđen samo za jednokratnu upotrebu. Vetrobransko staklo (šoferšajbna) se može oštetiti kao posledica apsorpcije siline naduvavanja jastuka.

Vozač koji je preblizu upravljaču, tokom aktiviranja vazdušnih jastuka može poginuti ili se ozbiljno povrediti. Zato se preporučuje da: vozač sedi što je dalje moguće od upravljača, održavajući kontrolu nad vozilom; suvozač sedi što je dalje moguće od table; svi putnici moraju u vozilu da budu pravilno vezani sigurnosnim pojasevima; ne treba sedeti na ivici sedišta i ne naslanjati se preko kontrolne table kada je vozilo u pokretu, jer se prednji suvozačev vazdušni jastuk može aktivirati velikom snagom i brzinom. U suprotnom, moguće je da dođe po smrtnog ishoda ili ozbiljne povrede. Zato tokom cele vožnje treba sedeti uspravno i povučeni do kraja unazad, koristeći pojas.