Davno je rođena moja jesen
    od ovog trenutka nemam je više,
    uzdrmala me je strelom tuge pogodila
    ova je sa tobom u tišini ispraćena.
    Sumorna i hladna, duboko u srcu oplakana
    dugačka i sama zvezda te je ukrala.
    Sine nemam te više
    odnela mi krv u nepovrat
    rastavila nas sudbina gorka
    i zauvek nad grobom ostavila.
    Hladno veče primiče se
    sedim sam i čekam te
    kiša šapuće bezbroj suza sliva se
    srce moje zove te.
    Reci mi nešto ćutati nemoj
    previše je tišine umoran sam od nje
    volim te sine vrati se
    zablistaj mi obraze
    sedi tu kraj mene.   

autor: Kusturić Daniela