Svi ljudi su jednaki
Svi smo Božija stvorenja,
I Božija deca
Od svemogućeg
Nebeskoga oca;
Koji nas uči,
Motri i pazi,
Da ostanemo na
„Božijem putu“ i stazi.

Kad neposlušna deca
Sa puta skrenu,
Svevišnji im
Šalje opomenu,
I prvu kaznu blagu,
Da ne padnu
Pod uticaj
I ropstvo vragu.

Duše neposlušne
Dece svoje,
Koji se Boga ne boje
I na Boga hule,
Predaje u Ad,
Gde su najveće
Muke i smrad.

Duše u ognju im gore,
Ne mogu da izgore,
Zmije i škorpije grizu
Krv piju
Ne mogu da popiju;
Car Satana zapoveda
Đavoli izvršuju
Zlostavljanje nikako ne staje,
A večna muka
Neprestano traje.