Prohladno veče spušta se
    Marijana sedi sama i čeka te.
    Kiša šapuće stakla mokra
    bezbroj suza sliva se,
    ona još uvek voli te.
    Noć se brže primiče
    srce njeno zove te
    ostani uvek njen i pamti je.
    Osvanuće i to jutro
    poći će i ona daleko
    ostaviće tragove njene
    duboko u dečačkom srcu zabodene.

 autor: Kusturić Daniela