Ustav je osnovni i najviši pravni akt jedne države kojim se uređuju odnosi između građana i države.

– naziv potiče od latinske reči CONSTITUTIO – odredba, sastav, ustav

– ustav određuje 3 sfere:

1) sferu organizacije države i njenih osnovnih organa (državno uređenje)

2) sferu društveno-ekonomskih i političkih odnosa (društveno-ekonomsko uređenje)

3) sferu sloboda, prava i dužnosti građana u državi i prema državi

– suprematija (premoć) ustava u odnosu na druge akte

– pitanja ustav rešava načelno, dok zakoni ustavne odredbe pretvaraju u konkretna pravila ponašanja (primer: svi ljudi imaju pravo na rad; zakon je konkretizuje, potrebno je da se ostvare neki uslovi: klasifikacija, državljanstvo…)

– ustav je politički dokument zato što uvek promoviše ideologiju jedne države

 

1. Prema obliku u kojem se donose:

a) pisani ustavi

b) nepisani ustavi

2. Prema načinu donošenje i menjanja:

a) čvrsti (kruti) ustavi (npr. u SAD, 1787. godine, ustavotvorna skupština)

b) meki (fluidni, gipki) ustavi (donosi ih skupština istim postupkom kao i zakone)

3. Prema karakteru organa koji ustav donosi:

a) oktroisani (darovni, podareni) ustavi (donosi ga sam vladar ili šef države bez učešća predstavničkog tela; karakteristično za diktatorske režime)

b) ustavi-pakti (priprema ga predstavničko telo a vladar izražava svoj stav davanjem saglasnosti)

c) narodni ustavi (priprema ih i usvaja predstavničko telo)

4. Prema broju pravnih akata u kojima se nalaze:

a) kodifikovani ustavi (to su oni čiji se tekst nalazi u jednom pravnom aktu)

b) nekodifikovani ustavi (oni čiji se tekst nalazi u većem broju pravnih akata)

 

– Hamurabijev zakonik – iz 17. veka pre nove ere

– Aristotel – 2 vrste pravnih normi: 1) norme kojima se reguliše državno uređenje 2) norme kojima se određuje postupak kojeg se moraju pridržavati organi vlasti

– Stari Rim – imperatori su izdavali edikte – od II veka dobijaju snagu zakona i postaju izvor prava

– Engleska – 1215. god. kralj Jovan Bez Zemlje doneo je 'Veliku povelju slobode' (MAGNA CHARTA LIBERTATUM) koja sadrži odredbe: 1) ograničava sudske pregorative (povlastice) kralja 2) uvodi načelo zakonitosti prilikom lišavanja slobode 3) propisuje prava na zakonito suđenje; 'Peticija o pravima' (1628. godina); 'O sudskim pravima (1679. godina); 'Zakon o pravima' (1689. godina)

– Sava Nemanjić je oko 1220. godine preveo na srpski grčki NOMOKANON; Stefan Dušan – 1349. godine donosi 'Dušanov zakonik' – odnosi se na sudsku vlast -> sud je iznad cara (zakonik je dopunjen 1354. godine)

– Virdžinija (Severna Amerika) – donet prvi ustav 1776. godine

– Francuska – I ustav 1791, II ustav 1793. godine

 

PRAVNA DRŽAVA

   Vladavina prava = pravna država

   – suprotstavljanje neograničenoj vlasti državnih organa

   – samovolja i zloupotreba vlasti od strane apsolutističkih vladara

   – zalaganje za zaštitu pojedinaca i njegovih prava

   – zaštita države od onih pojedinaca koji krše društvena pravila ponašanja

   Uslovi:

   1) da u državi nema jače sile od prava

   2) da niko nema više prava od drugih

   Garancija prava:

   1) pravo na život

   2) pravo na slobodu

   3) pravo na svojinu

SUŠTINA USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI

   – pravnu sadržinu vladavine prava čine principi ustavnosti i zakonitosti

   – ustavnost u širem smislu

   – ustavnost u užem smislu

   – zakonitost

   zakonitim se naziva onaj pravni akt koji je u skladu sa višim pravnim aktom od sebe, a nezakonitim se naziva akt koji nije u skladu sa višim pravnim aktima

   – pravo

   pravo – pravni poredak – skladna celina = hijerarhija pravnih propisa:

          1) ustav – pitanja rešava na uopšten, načelan način

          2) zakon – pitanja rešava detaljnije, razrađuje ustavna načela 

          3) podzakonski pravni akti (uredbe, pravilnici…)

          4) pojedinačni pravni akti (presude, rešenja…)

   – principi ustavnosti i zakonitosti znače dvostruku zaštitu

   – postoje uslovi koji moraju biti ispunjeni

 

USTAVNI SUDOVI I REDOVNI SUDOVI

   Suština hijerarhije pravnih propisa je u tome da opšti pravni akt manje pravne snage bude u skladu sa opštim pravnim aktom veće pravne snage, a pojedinačni pravni akt da bude u skladu sa opštim pravnim aktom

   Pojedinačni pravni akt je nezakonit u formalnom i materijalnom smislu:

   – u formalnom smislu (gleda se forma):

   1) kad je akt doneo nenadležni državni organ

   2) kad akt nije donesen po propisanom postupku

   3) kad akt nije donet u propisanoj formi

   – u materijalnom smislu (gleda se sadržaj):

   1) kad akt nema sadržinu koju predviđa viši pravni akt

   2) kad akt ne sadrži adekvatno prikazane činjenice koje su od bitnog značaja za takav akt

   Uzroci kršenja ustavnosti mogu biti:

   1) nesvesni (neko krši ustav iz neznanja)

   2) svesni (neko krši ustav iz interesa)

 

Sistem zaštite ustavnosti i zakonitosti

– ustavni sud (Nemačka, Austrija, Turska, Srbija…)

– vrhovni sud (SAD)

– poseban politički i državni organ: ustavni savet (u Francuskoj)

– redovni sudovi (u Švajcarskoj)

 – parlament u bivšim socijalističkim zemljama (SSSR, Kina, Albanija, Bugarska i u bivšoj Jugoslaviji do 1963; 1963. godine u Jugoslaviji nastaje ustavni sud Jugoslavije, 6 ustavnih sudova republika + od 1971. god. 2 pokrajinska ustavna suda koji su ustavom Republike Srbije od 1990. ukinuta)

Funkcija ustavnog suda: štiti ustavnost; ukida one akte koji su neustavni

SUDOVI

   Sud je grana državne vlasti, pored zakonodavne i izvršne vlasti

   – sudska funkcija utvrđuje da li je bilo ili nije bilo povrede prava i ako je bilo utvrđuje sankciju

  – dvostruka uloga suda

   – sudovi: 

   1. specijalizovani (pomorski, trgovački…)

   2. sudovi opšte nadležnosti:

      a) građanski (porodični, imovinski sporovi)

      b) krivični

   – sudski postupak je dugotrajan i složen

   – sudija ili sudsko veće donosi presudu na osnovu zakona i slobodnog sudskog uverenja

   – pravo nezadovoljne strane na žalbu protiv prvostepene presude