Ubedljivo najorginalnija tvorevina srpskog jezika je PROŠLO VREME U BUDUĆNOSTI.

Ova se tvorevina često susreće u situaciji kada recimo seljak juri prase po šljiviku. Prase skiči, beži oko šljiva, seljak ga juri, kliza se po blatu, pada, nervira se i u trenutku kada ga je skoro uhvatio za zadnje noge, prase skikne, i šmugne ispod žice u komšijno dvorište. Tada seljak baci šajkaču u blato, pljune pored nje i skuje jezičku paradoksalnu konstrukciju PROŠLOG VREMENA U BUDUĆNOSTI koje je jedino prikladno u datom trenutku, dakle seljak kaže:

JEBO SAM TI MATER, KAD TE STIGNEM!