NOVI SAD   Click for Novi Sad, Serbia Forecast
PANS


PANSWEB.COM
 








  Početna arrow FOTOGRAFIJE arrow Lumbalni sindrom /medicina/
Lumbalni sindrom /medicina/ Štampaj E-mail
Vrednovanje korisnika: / 6
LošeNajbolje 
Poslao/la: / Written by Dr Slađana Kelić   
Tuesday, 20 October 2009
Lumbalni sindrom
 


Lumbalni bol doživi oko 80 % ljudi tokom svog života. Podjednako je čest kod osoba oba pola i ima osobinu da recidivira. U 85 % slučajeva uzrok bola je nepoznat i nakon kompletne dijagnostike.

Nespecifični lumbalni sindrom po dužini trajanja simptoma možemo podeliti na:
- akutni lumbalni bol (< 6 nedelja)
- subakutni lumbalni bol (6-12 nedelja)
- hronični lumbalni bol (> l2 nedelja)

Lumbalni sindrom po toku (težini) bolesti možemo podeliti na:
- nespecifični lumbalni bol (više od 95 %) - bol u krstima od donjih rebara do glutealne linije
- sindrom išijasa (ispod 5 %) - bol se širi najčešće duž jedne noge, što ukazuje na iritaciju/kompresiju nervnih korenova
- ozbiljna spinalna patologija (manje od 2 %)

Većina bolesnika sa akutnim lumbalnim bolom se može lečiti kod lekara opšte prakse. Bolesnika bi trebalo informisati o benignoj prirodi bolesti i njenoj dobroj prognozi. Bolest traje najčešće nekoliko dana do nekoliko nedelja (uglavnom tegobe prestaju za 6 nedelja). Recidivi su česti, ali se i tada očekuje pun oporavak.
Lečenje akutnog lumbalnog sindroma/išijasa se bazira na anamnezi i fizičkom pregledu. Laboratorijska i radiografska ispitivanja se rutinski ne savetuju ukoliko nema sumnje na neko ozbiljno oboljenje.

Za uspešno lečenje potrebno je pažljivo pregledati bolesnika i uzeti detaljnu anamnezu, adekvatno lečiti bol, dati savet da izbegava mirovanje, savetovati nastavak/ponovni početak uobičajenih aktivnosti (što je pre moguće), objasniti bolesniku dobru prognozu bolesti i pratiti bolesnika sa ciljem da se povrati aktivnost i osposobi za rad.

Faktori rizika za lumbalni bol su: podizanje tereta, savijanje i uvijanje trupa i izloženost vibracijama, sedeći stil žvota (zbog oslabljenog tonusa mišića podupirača kičmenog stuba).
Intenzivni trening povećava rizik od degenerativnih oboljenja diskusa.

Klinički pregled (anamneza i objektivni nalaz) služi za razdvajanje običnog lumbalnog sindroma (bola u krstima) od išijasa (bola duž noge zbog kompresije nervnih korenova) i drugih ozbiljnih oboljenja koja se  klinički mogu ispoljiti kao lumbalni bol.

Nespecifični, “obični”, mehanički lumbalni sindrom
Mehanički lumbalni sindrom čini 19 od 20 slučajeva naglo nastalog lumbalnog bola.
Jačina bola u krstima je od umerenog do vrlo jakog. Najčešće je izazvan običnom mehaničkom povredom ili njihovom kombinacijom: naprezanjem, istezanjem, rupturom mišićnih vlakana ili/i ligamenata, subluksacijom faset zglobova, lošom posturom (držanjem), značajnom razlikom u dužini ekstremiteta (>2 cm).
Trećina bolesnika se oporavi posle nedelju dana, a 90 % do 6 nedelja. Recidivi bolesti su česti.

Sindrom išijasa
Simptomi u nozi (bol, parestezije) upućuju na disfunkciju nervnih korenova. Najčešće je akutni išijas izazvan hernijacijom diskusa. Prognoza je dobra i operativno lečenje obično nije potrebno. Oko 50 % bolesnika se bar umereno oporavi za 6 nedelja, a 90 % za 90 dana. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze i fizikalnog pregleda. Lumbalni bol se širi duž natkolenice (zadnja ili spoljašnja loža) ispod kolena u list ili/i u stopalo. Bol je jak, neprekidan, u vidu pečenja, sa utrnulošću noge, što otežava pokrete.
Najčešće se bol širi u jednu nogu i jači je od bola u lumbalnom delu. Bol se pojačava noću, posle dužeg stajanja, sedenja, kijanja, kašljanja i naprezanja.
Išijas se leči konzervativno, retko operativno.

Operativno lečenje
Apsolutna indikacija za operaciju:
- hitna rana operacija unutar 6 sati pri razvoju sindroma caude equine (sindrom nastaje samo kod 2 % diskus hernije)
- poremećaj sfinktera: urinarna retencija/inkontinencija ili analna inkontinencija
- perinealna anestezija
- parapareza
Relativne indikacije za operaciju:
- pareza i neizdrživi bol
- ako jak bol sa iradijacijom duž noge traje duže od 6 nedelja uz konzervativno lečenje treba razmotriti mogućnost hirurškog lečenja
- rezultati su najbolji ako se intervencija obavi u prva tri meseca od pojave simptoma

Ozbiljne bolesti kao uzrok lumbalnog bola
Pri prvom i svakom sledećem pregledu bolesnika sa lumbalnim bolom neophodna je detaljna anamneza (povrede, prethodne bolesti, upotreba kortikosteroida, prisustvo opštih simptoma: temperatura, gubitak u telesnoj težini, progresivno pogoršanje bola uprkos lečenju) da bi se rano prepoznali retki a ozbiljni uzroci lumbalnog bola.
Oni zahtevaju neodložnu dopunsku dijagnostiku (laboratorijsku, metode vizualizacije) i hitno upućivanje lekaru specijalisti radi pravovremenog lečenja.
Jedan od 200 bolesnika sa lumbalnim bolom spada u ovu grupu.
Oprez je potreban ukoliko se: lumbalni bol javi pre 20–te godine, prvi lumbalni bol posle 50-te godine (isključiti maligne bolesti), kod starijih od 70 godina (isključiti osteoporozu), postojanju  anamneze o malignom oboljenju (isključiti metastaze), kod traume-saobraćaj, pad s visine, itd. (isključiti pršljenske frakture), duže lečenje kortikosteroidima (isključiti osteoporotične frakture), inflamacijski bol-jači je pri mirovanju (isključiti spondilitis, sakroiliitis), kod povišene temperature tokom dužeg perioda (isključiti spondilitis), podatak o intravenskim narkoticima (isključiti AIDS).
 
 
Lečenje akutnog lumbalnog sindroma

Mirovanje i aktivnost
Mirovanje se ne savetuje bolesnicima sa običnim lumbalnim bolom (bez neuroloških poremećaja). Kod jakog bola ostajanje u postelji treba ograničiti na nekoliko dana da bi se izbegao negativni efekat mirovanja (atrofija mišića, prelazak bolesti u hroničnu).
Treba razumno koristiti leđa: izbegavati položaje koji pojačavaju bol, podizanje tereta, rotacionih pokreta, savijanja.
Opšti stavovi
- aplikacija leda na bolno mesto (onoliko često koliko je to potrebno) može smanjiti bol jer hladnoća ima analgetski i antiinflamacijski efekat
Medikamentno lečenje
- NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi) su efikasni u simptomatskom lečenju nespecifičnog akutnog lumbalnog sindroma. Imaju analgetski i antiinflamacijski efekat. Dužina lečenja NSAIL je od nekoliko dana, najčešće, do 4 nedelje. Preporučuje se jedan NSAIL, a ne njihova kombinacija. Preporučuje se oralno lečenje. Nema dokaza o efikasnosti lokalne primene NSAIL kod akutnog lumbalnog bola. Pri odabiru leka voditi računa o gastrointestinalnim neželjenim reakcijama i alergiji.
- COX-2 inhibitori nisu efikasniji od tradicionalnih NSAIL. Koriste se uglavnom kod pacijenata koji imaju dokazano ulkusno krvavljenje, hroničnu primenu visokih doza kortikosteroida, antikoagulansa, dokumentovanu nepodno{ljivost tradicionalnih NSAIL.
- Paracetamol je efikasan u simptomatskom lečenju akutnog lumbalnog sindroma. Ima samo analgetski efekat. Gastrična podnošljivost paracetamola je značajno bolja. Preporučuje se redovna primena 1000 mg (2 tablete od 500 mg) na 6 sati.
- Kombinovani analgetici/kortikosteroidi/mišićni relaksansi
- Spinalna manipulacija koju obavlja stručno lice, može biti efikasna u podgrupi bolesnika (subluksacija faset zglobova) bez išijasa. Pre manipulacije se preporučuje obična radiografija kičme.
 
 
Lečenje subakutnog lumbalnog sindroma (trajanja 6-12 nedelja)

Malo je bolesnika čiji bol ne prolazi za 6 nedelja. Ako lumbalni bol a naročito išijas traju 6 nedelja i duže, ukoliko se bol i slabost pojačavaju uprkos terapiji potrebna je:
- reevaluacija dijagnoze - ponovo anamneza i klinički pregled da bi se isključile ozbiljne bolesti ili nespinalna stanja kao uzrok lumbalnog bola
- dodatna ispitivanja: laboratorijska, radiografska, EMNG, druge metode vizualizacije
- razmatranje potrebe za hirurškim lečenjem.
- neophodno je obaviti konsultacije specijalista različitih profila: neurohirurga ili ortopeda, neurologa, reumatologa i fizijatra
- multidisciplinarna konsultacija radi plana daljeg konzervativnog lečenja i intenzivne bio-psiho-socijalne rehabilitacije
Medikamentno lečenje
Intermitentna primena NSAIL ili paracetamola u skladu sa jačinom bola.
Fizikalna terapija
Program vežbi (fleksije, ekstenzije i jačanja) dovodi do klinički značajne redukcije bola i poboljšanja ukupnog stanja bolesnika. Preporučuju se dozirane, individualno prilagođene vežbe, usmerene ka podizanju mišićne snage i fizičke kondicije jer dovode do poboljšanja funkcionalnog kapaciteta i bržeg povratka na posao.
Kontraindikovani su brzi i neadekvatni pokreti (najčeše hiperekstenzija i torzija trupa) i neadekvatni, prinudni položaji i sve aktivnosti koje provociraju bol.


Lečenje hroničnog lumbalnog sindroma (trajanja > od 12 nedelja)
 
Što se tiče medikamentne i fizikalne terapije, važe iste preporuke kao za subakutni lumbalni sindrom, a mogu se konsultovati i lekari drugih specijalnosti. Mirovanje se ne preporučuje.
Medikamentna terapija NSAIL / analgeticima po potrebi. Fizikalnu terapiju primeniti intenzivno uz toplotne i analgetske elektroprocedure. Topla pakovanja, kriomasaža i ručna masaža se preporučuju kao priprema za kineziterapiju. Intenzivne i dugotrajne terapijske vežbe imaju jasno dokazane efekte na smanjenje bola i poboljšanje funkcionalnog kapaciteta. Preporučuju se vežbe za ekstenzore trupa, paravertebralnu i abdominalnu muskulaturu i mišiće stabilizatore lumbalne kičme. Ručna masaža je efikasna i dovodi do značajnog kliničkog poboljšanja.
Rehabilitacija i radna sposobnost
Rehabilitaciju čine sve aktivnosti kojima se smanjuje invalidnost zbog bolesti, oporavlja funkcijska i radna sposobnost. Odsustvo sa posla duže od 6 nedelja već stvara probleme za povratak na posao.
Intenzivna aktivna rehabilitacija se savetuje ako lumbalni bol traje 6 nedelja i duže. U slučaju privremene invalidnosti najbolje je sprovođenje u specijalizovanim centrima za rehabilitaciju. Naučene vežbe je neophodno raditi redovno kod kuće i uvrstiti ih u aktivnosti svakodnevnog života.
Teži slučajevi lumbalnog bola se najčešće leče hospitalno.
Edukacija bolesnika
Pravilno informisanje bolesnika o načinu nastanka bolesti i pravilna uputstva za lečenje i ponašanje u periodu posle rehabilitacije u kući i na radnom mestu značajno smanjuju recidive i akutizaciju hroničnog lumbalnog bola. Naročito je značajna edukacija o pravilnim zaštitnim položajima i pokretima pri sedenju, ustajanju iz ležećeg položaja i podizanju težih i glomaznih predmeta.
Hirurško lečenje hroničnog lumbalnog bola
Hirurško lečenje može dovesti do bržeg izlečenja i povratka na posao kada postoje dugotrajni spazmi sa antalgičnim položajem, dugotrajni hronični lumbalni bol i išijas koji se ne smiruju na konzervativnu terapiju. Rana rehabilitacija se preduzima neposredno posle hirurške intervencije. Intenzivni program vežbi treba početi 4-6 nedelja posle operacije.

Comments
Search RSS
Only registered users can write comments!

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."

 
< Prethodno / Previous   Sledeće / Next >


CONTENT

You can't please everyone.
 

TRANSLATE
EnglishFrenchGermanItalianPortugueseRussianSpanish









.
 
SLUČAJNO ODABRANA PESMA
GAYA - FOLK DANCE /etno-instrumental/
 
 
 
 
 
Ljubav sve pobeđuje.
 
poslovni adresar - PANS - poslovni oglasnik