|
Opstipacija
Opstipacija (zatvor) je Äest problem varenja. Mnogo ljudi pati od povremene ili hroniÄne opstipacije. Osobe koje su tim problemom pogoÄ‘ene osećaju znaÄajno opterećenje, pošto i sama opstipacija može biti propraćena drugim tegobama, kao što su: nadutost, bolovi u stomaku i osećaj punoće.
KAKO FUNKCIONIŠE VARENJE?
Variti hranu znaÄi iz nje izvući njene korisne sastavne delove, a to su belanÄevine (proteini), šećeri (ugljeni hidrati) i masti (lipidi), ali takoÄ‘e, izmeÄ‘u ostalog, i minerale i vitamine. U tom cilju, hrana se najpre žvakanjem usitni, a zatim razgraÄ‘uje dodavanjem prirodnih fermenata i kiselina (‘sokovi za varenje'). Većina hranljivih materija biva upijena od strane sluzokože već u gornjim delovima sistema za varenje (želudac, tanko crevo), dok u debelom crevu dolazi pretežno do zgušnjavanja još uvek teÄne hranljive kaše. Pritom, pored vode, dolazi do upijanja i mineralnih materija. Dnevno se konzumira oko 2 l hrane, koja se dopuni sa oko 7 l razliÄitih sokova za varenje. Primeri takvih teÄnih ‘pomoćnika' varenja (sekreta) su pljuvaÄka, želudaÄni sok, sokovi žuÄi i pankreasa (gušteraÄe), ali takoÄ‘e i sekreti zida creva. Pri tome nastaju dnevne koliÄine od oko 9 l koje treba svariti i preraditi. Ova koliÄina se, na prvi pogled, Äini veoma velikom. MeÄ‘utim, pošto se voda iz hranljive kaše ponovo upija, ta se koliÄina znaÄajno smanjuje. Procesom zgušnjavanja, u debelo crevo dospeva samo oko 1-2 l , da bi se na kraju iz organizma izbacilo samo oko 100 ml neiskoristivih ostataka, pri Äemu preostali sadržaj vode u prvom redu odreÄ‘uje zapreminu stolice.
ŠTA UTIÄŒE NA VARENJE?
Procesima varenja upravlja vegetativni, odnosno ‘autonomni‘ nervni sistem. Ovaj sistem, koji takoÄ‘e reguliše srÄanu aktivnost, podložan je stresu. Primeri za takav uticaj su ‘nervozni želudac', zatim proliv, kao i njegova suprotnost-zatvor. Za varenje su takoÄ‘e važni i faktori kao što su: vrsta i sastav hrane, koliÄina teÄnosti koja se dnevno konzumira, redovno odlaženje u toalet bez vremenskog pritiska, dovoljno kretanja, dovoljno spavanja. Pored toga su, naravno, mogući i uticaji na varenje prouzrokovani bolešÄ‡u, koji s jedne stane mogu biti posledica same bolesti, a sa druge posledica uzimanja neophodnih lekova.
ŠTA JE OPSTIPACIJA I KAKO MOŽE DA NASTANE?
Sama definicija opstipacije nije tako jednostavna. Prolaz hrane kroz creva i pražnjenje završnog dela creva mogu se veoma razlikovati od osobe do osobe. Dok za neke ljude, 2-3 pražnjenja creva dnevno mogu da budu normalna pojava, druge osobe imaju stolicu samo 2-3 puta nedeljno, a da pritom nemaju ‘zatvor'. Iz tog razloga se o opstipaciji uopšteno govori ukoliko je: -pražnjenje stolice usporeno -pražnjenje stolice otežano i iziskuje veliki napor i -ispražnjena koliÄina stolice suviše mala MOGUĆI UZROCI OPSTIPACIJE SU: • ORGANSKI UZROCI: tu spadaju promene zida creva ili formiranje prepreka u prolasku hrane. Polipi ili drugi tumori mogu na taj naÄin da ometaju transport hranljive kaše. U takvim sluÄajevima neophodna je primena specijalne medikamentozne terapije ili hirurških zahvata, o Äemu će odluÄiti ordinirajući lekar. U ovu grupu uzroka spadaju i poremećaji funkcije žlezda (npr. štitne žlezde, pankreasa, žuÄi), koji mogu da dovedu do opstipacije. I u ovom sluÄaju je hitno potrebna konsultacija lekara i leÄenje. • FUNKCIONALNI POREMEĆAJI: su najÄešÄ‡i uzroci opstipacije. Varenje ne ‘funkcioniše' kratkotrajno ili trajno. Razloge za to Äine mnoge stvari, koje su u zavisnosti od našeg naÄina života. • Veliki znaÄaj pridaje se sastavu hrane. Nesvarljivi ostaci povećavaju koliÄinu stolice i omekšavaju je. Hrana od preraÄ‘enih hranljivih supstanci, koja se u potpunosti može svariti (npr. belo brašno ili šećer), dovodi do stvaranja malih koliÄina stolice, koja je suva. Ona predstavlja vrlo slab nadražaj za pražnjenje creva. Previše masti usporava rad creva i pojaÄava opstipaciju. • Isto tako je važno i konzumiranje dovoljne koliÄine teÄnosti. Kod unošenja suviše male koliÄine teÄnosti, organizam mora da posegne za većim upijanjem vode iz hrane. U skladu sa temperaturom i stvaranjem znoja, dnevno je potrebno uneti izmeÄ‘u 1.5 i 3-4 l. Prema tome, svakoga dana bi trebalo konzumirati oko 2 l teÄnosti, po mogućnosti bez ili sa malo kalorija. • Nedostatak kretanja može izazvati lenjost creva ili je pojaÄati. • Žurba u svakodnevnom životu, naroÄito pri konzumiranju hrane, ometa varenje. Neobaziranje na nagon na pražnjenje stolice smanjuje reagovanje nerava koji taj signal šalju. Osećaj da se mora otići u toalet biva samo površno konstatovan.
ŠTA MOŽETE UÄŒINITI PROTIV OPSTIPACIJE?
Već na osnovu uzroka opstipacije mogu se prepoznati prve mere pomoći koje olakšavaju varenje i prolazak hrane kroz creva. Najpre se to odnosi na sastav hrane. Trebalo bi jesti raznoliku hranu, sa velikim udelom integralnih žitarica, povrća i voća! Voće sadrži voćne kiseline koje pojaÄavaju nagon za pražnjenje creva. Sve tri pobrojane grupe namirnica, posebno proizvodi od žitarica, sadrže takozvane balastne materije. Ove materije koje se samo delimiÄno vare povećavaju zapreminu crevnog sadržaja. Pritisak na zid creva izaziva nadražaj koji omogućava pražnjenje creva. Balastne materije dodatno vezuju vodu koja se ne može resorbovati, te na taj naÄin potenciraju ovo dejstvo. Posebno bogate u balastnim materijama su integralne žitarice, u prvom redu mekinje, ali takoÄ‘e i seme lana, mahunasti plodovi i sušeno voće. Trebalo bi piti dovoljno teÄnosti. ÄŒak iako ne osećate žeÄ‘, trebalo bi da svakoga dana popijete najmanje 1.5 - što više, to bolje. KaloriÄna i alkoholna pića kod procene bilansa vode deluju više negativno, te se prema tome ‘uraÄunavaju' samo mineralna voda, Äaj i kafa, delimiÄno i voćni sokovi, odnosno mlaćenica. ÄŒaša vina ili piva kao dodatak takoÄ‘e ne škodi. Može biti od pomoći ako se već pre doruÄka popije Äaša vode, da bi se u toku prepodneva obavilo pražnjenje creva. Uopšte uzev, pijenje Äaše vode pre drugih obroka je povoljno. Vodite raÄuna o tome da se svakodnevno dovoljno krećete. To može biti, npr. šetnja radi varenja, ali i penjanje uz stepenice, gimnastika ili druge sportske aktivnosti. Dovoljno i redovno spavanje je isto tako važno za varenje. Nakon jedne neprospavane noći, Äesto je i aktivnost creva smanjena i ‘umorna'. Obezbedite sebi vreme za jelo i nemojte jesti suviše mnogo odjednom. Pet malih obroka će vaš sistem za varenje lakše savladati, nego dva ili tri veća obroka. Obezbedite sebi vreme za odlazak u toalet i nemojte zanemarivati Äak i mali nagon na stolicu. Naviknite vaša creva na redovno pražnjenje, npr. posle doruÄka. KOJE MEDIKAMENTOZNE MOGUĆNOSTI STOJE NA RASPOLAGANJU KOD OPSTIPACIJE? Ovde treba napomenuti tri grupe lekova: - Pošto naša ishrana Äesto ne sadrži dovoljne koliÄine balastnih materija, one se nude u obliku koncentrovanih preparata. Takvi ‘punioci' creva se na tržištu nalaze u veoma velikom broju i razliÄitim oblicima.
- Druga mogućnost da se eliminiše postojeća lenjost creva sastoji se u uzimanju takozvanih ‘nadražajnih materija', ili crevnih iritanasa. To su supstance koje na takav naÄin stimulišu nervne završetke da dolazi do refleksa pražnjenja stolice. Ove supstance se mogu naći kako u Äajevima, tako i u drugim lekovima. Njih bi, po mogućstvu, trebalo retko uzimati i ni u kom sluÄaju ‘na duge staze', iz razloga što mogu dovesti do navikavanja i do oštećenja osetljivih nervnih završetaka.
- Treća grupa lekova sadrži aktivne supstance koje naš sistem za varenje ne može da preradi, ili je ta prerada nepotpuna. Ideja je bila da se te supstance ne resorbuju u crevima, pa da tako i ne predstavljaju opterećenje za organizam. Iz toga proizilazi veoma dobra podnošljivost. Te materije tek u zoni debelog creva preraÄ‘uju tu nastanjene bakterije i zatim dovode do efekta pražnjenja creva.
|
Just what I was looking for.
Sve lepo usminkano, a deca gladna. Ag...
meni treba notni zapis ove pjesme &n...
ok je jos viceva treba