|
Abortus Abortus (pobačaj) je prekid trudnoće, čije trajanje nije osposobilo fetus za život izvan materice. Može biti spontani ili namerni. U našoj sredini pod abortusom češće se podrazumeva samo namerni, željeni prekid trudnoće - abortus arteficialis. Arteficijalni abortus je pobačaj kod kojeg se namerno, nasilno, veštački prekida trudnoća. Legalni prekid trudnoće je jedna od najčešće izvođenih ginekoloških operacija. Prekid trudnoće regulisan je Zakonom o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama. Prema zakonskim odredbama, prekid trudnoće može se izvršiti samo na zahtev trudne žene. Za prekid trudnoće lica mlađeg od 16 godina, ili lica lišenog poslovne sposobnosti, potrebna je pismena saglasnost roditelja, odnosno staratelja. Žena koja želi da prekine trudnoću obraća se usmenim zahtevom ginekologu koji pre svega utvrđuje starost trudnoće (a), zatim pribavlja nalaze o krvnoj grupi i Rh faktoru, kao i anamnestičke podatke o ranijim bolestima (b), samostalno, a po potrebi i uz konsultaciju specijaliste drugih grana medicine, utvrđuje da li postoji opasnost da se zbog prekida trudnoće zdravlje žene naruši (c), ukazuje na opasnost i posledice prekida trudnoće (d), i naposletku upoznaje pacijentkinju i sa drugim metodama i sredstvima zaštite od neželjene trudnoće. Prekid trudnoće se prema zakonskim osnovama može izvršiti do navršene desete nedelje trudnoće. Izuzetno se može izvršiti i posle desete nedelje, kada se na osnovu medicinskih indikacija utvrdi da se na drugi način ne može spasiti život ili otkloniti teško narušavanje zdravlja žene, zatim kada se na osnovu naučno-medicinskih saznanja može očekivati da će se dete roditi sa teškim telesnim ili duševnim nedostacima i, naposletku, kada je do začeća došlo izvršenjem krivičnog dela. Postojanje uslova za prekid trudnoće do navršene desete nedelje utvrđuje lekar specijalista akušerstva i ginekologije. Od navršene desete do navršene dvadesete nedelje trudnoće dozvolu daje konzilijum lekara odgovarajuće zdravstvene ustanove, a posle navršene dvadesete nedelje etički odbor zdravstvene ustanove.
TEHNIKE PREKIDA TRUDNOĆE
mogu se klasifikovati u hirurške i medikamentozne.
PREKID TRUDNOĆE U PRVOM TRIMESTRU
vrši se aspiracionom vakuum kiretažom ili medikamentozno. Aspiraciona vakuum kiretaža je najčešće korišćen metod prekida trudnoće u prvom trimestru. Intervencija se izvodi u lokalnoj ili kratkotrajnoj opštoj anesteziji. Počinje dezinfekcijom vagine, zatim se vrši dilatacija grlića i po završenoj dilataciji aplikuju se abortna klešta, kojima se vade veći delovi tkiva, a zatim se u šupljinu materice (kavum) uvodi aspiraciona kanila, koja se rotira u kavumu, da bi se kompletno aspirisalo ovularno tkivo. Po završenoj aspiraciji oštrom kiretom se proverava da li je kavum prazan. Posle intervencije je obavezna antibiotska profilaksa, a obično se aplikuju i uterotonici. Medikamentozni abortus u ranoj trudnoći vrši se primenom antiprogesteronskog preparata mifepristona, koji se daje u jednokratnoj oralnoj dozi, a posle 48 sati sledi primena mizoprostola. Dva do tri dana nakon primene mifepristona nastupa krvarenje, zbog smanjenja progesterona, a zatim i pobačaj. Uspešnost ove metode je 92-97%. PREKID TRUDNOĆE U DRUGOM TRIMESTRU može se izvršiti hirurškom evakuacijom (dilatacija grlića i evakuacija ploda), indukcijom pobačaja (ubrizgavanje hipertoničnog rastvora NaCl u amnionsku šupljinu, primena prostaglandina, oksitocičkih sredstava ili uterotonika) i zasecanjem ili vađenjem materice. Smatra se da se više od 50% svih žena podvrglo abortusu do svoje 45. godine. Najčešće navođeni razlozi abortusa su: nije spremna da postane majka, ne može da izdržava dete, ne želi da bude samohrana majka, ne želi da iko sazna da je bila seksualno aktivna ili da je trudna, previše je mlada ili nezrela da bi imala dete, već ima onoliko dece koliko želi, njen muž ili partner želi da ona abortira, bila je žrtva silovanja ili incesta. KOMPLIKACIJE PREKIDA TRUDNOĆE zavise od starosti trudnoće i tehnike izvođenja. Najmanja incidenca komplikacija se registruje kod prekida trudnoće starosti od 7-10 nedelja, a što se tiče tehnike izvođenja, najbezbednija je aspiraciona kiretaža. Sve komplikacije mogu se podeliti na neposredne, odložene i kasne. Neposredne: krvarenje, perforacija materice (nesumnjivo je da se ginekolozi ove komplikacije najviše plaše; može dovesti do krvarenja i povrede abdominalnih organa), povrede grlića, akutna hematometra (nakupljanje krvi u šupljini materice), komplikacije opšte anestezije. Odložene: rezidua posle pobačaja, infekcija (obično nastupa kod pacijentkinja sa zaostalim rezidualnim tkivom). Kasne: Rh senzibilizacija, moguća kasnija neplodnost, slabost grlića i eventualnu pojavu prednjačeće posteljice u sledečoj trudnoći. Od svih komplikacija, najčešća je infekcija.
Dr Slađana Šarkoćević
|
šanse su zaista minimalne. 
(a da, mora da je razlika ako je samo jedan decko u pitanju - verovatno ako mu je pisha manja od 0.5 milimetara) 
MOLIM VAS ZA HITAN ODGOVOR.
POUCNO. SVAKA CAST.
super hotel
u utorak idem ovde.
Air Jordan also is definitely belong ...
zanima me da li je testament vazeci&...